ŠTA JE SUNČANICA I KAKO SE ZAŠTITITI?
Šta je sunčanica i kako se zastititi?
U toplim letnjim danima izlaganje suncu moze biti zdravo ali i opasno.
Sunčanica se može pojaviti usled pregrejavanja tela na suncu, posebno glave i vratnog dela tela.
U takvim situacijama dolazi do preteranog gubitka tečnosti i mineralnih materija preko kože, što dovodi do povećanog i ubrzanog protoka krvi kroz kožu, odnosno kroz glavu a to utiče na proširenje krvnih sudova, poremećaj krvnog pritiska i rada srca, a u težim slučajevima i otoka moždanog tkiva.
Nekada se simptomi sunčanice jave odmah, a nekada tek posle podne ili uveče, zato treba misliti o tome:
Simptomi i znaci mogu biti blagi do vrlo ozbiljni:
- glavobolja,
- vrtoglavica,
- povišena telesna temperatura,
- povraćanje
- opšta slabost tela
- malaksalost, smušenost,
- zujanje u ušima,
- preosetljivost na svetlost,
- površno disanje i ubrzan rad srca,
- do ozbiljnih, kao što je gubitak svesti i td.
Kako pomoći takvoj osobi?
- Ne paničite, već recite osobi da duboko diše i uradite sledeće korake,
- Prvo osobu odmah skloniti sa sunca ili iz tople prostorije u rashlađeni prostor;
- Postaviti je u poluležeći položaj i na levi bok;
- Raskomotiti je i staviti hladne obloge na čelo i potiljak;
- Dati joj da pije tečnosti koja ne treba da bude ni suviše hladna ni topla i to raditi u razmacima, posebno ako osoba povraća; najbolja je obična voda, po mogućstvu slana.
- Ukoliko postoji mogućnost, istuširati osobu kako bi se što pre telo rashladilo,
- Osobu nikako ne masirati alkoholom,
- ostaviti je da se odmori,
- Ukoliko se pojave grčevi u mišićima, blgo masirajte mišiće kako bi se ubrzala cirkulacija.
- Ukoliko simptomi i dalje ostaju ili se stanje pogoršava potražiti pomoć lekara,
- Takva osoba treba nekoliko dana posle sunčanice da se odmara u rashlađenoj prostoriji da izbegava gledanje televizije, kompjutera i mobilne telefone i da konzumira što više svežeg voća i povrća.
Kako sprečiti sunčanicu:
- Izbegavajte izlaganje suncu duže od dva sata dnevno, posebno izbegavajte u periodu od 11 do 17 sati, kada je intenzitet sunčeve aktivnosti najveći;
- Vodite računa kada izlazite iz rashlađenih prostorija na sunce,
- Nosite laganu, udobnu i svetlu lanenu ili pamučnu odeću;
- Ako boravite na suncu zaštitite glavu i potiljak šeširom ili laganom svetlom maramom,
- Povremeno rashlađujte glavu i potiljak vodom.
Deca i sunčanica:
Deca češće mogu dobiti sunčanicu jer više vremena provode na suncu.
Ukoliko primetite crvenilo na licu, osetno topliju kožu, razdražljivost, ili pospanost kod dece pomislite na sunčanicu.
Kasnije može da se javi povraćanje, mučnina, glavobolja ili simptomi slični gripu.
Primenite savete isto kao i za odraslu osobu, uz kontinuiranu rehidrataciju deteta i rashlađivanje.
Zato je jako bitno zaštititi decu pre izlaska na sunce, tankom pamučnom odećom, šeširićima i davati im dovoljno tečnosti.
Ukoliko se simptomi nastavljaju potrežiti pomoć lekara.
Toplotni udar
Nastaje prilikom dužeg boravka u toploj prostoriji, pored izvora toplote, pekara, peći, u gradskom prevozu i td.
Obično se javlja kada je povećana vlažnost vazduha i kada su letnje sparine.
Tom prilikom organizam se pregreva i ne uspeva da reguliše sopstvenu telesnu temperaturu.
Simptomi su slični kao kod sunčanice, ali mogu mnogo brže da nastupe malaksalost, pospanost, vrtoglavica, pad krvnog pritiska, konvulzije pa i koma.
Pomoć kod toplotnog udara:
- Slična je kao i kod sunčanice, samo je ovde neophodno što pre nadoknaditi izgubljenu tečnost i minerale.
Prevencija je najbolji lek i u jednom i u drugom slučaju, poslušajte savete lekara i uživajte u lepom sunčanom vremenu.
